Jedna mama mi je nakon fotografisanja rekla:
“Mislim da si ti danas dobila novog pomoćnika.”
Njen petogodišnji sin je veći deo proslave proveo prateći me u stopu. :)
U jednom trenutku je ozbiljno zaključio da bi i on želeo da fotografiše, pa smo zajedno gledali kroz objektiv, pričali o tome šta sve vidi i smejali se njegovim “profesionalnim” idejama za kadrove i fotografijama.
Dok su se roditelji opuštali, on je bio potpuno zaokupljen svojim novim zadatkom.
Kasnije sam razmišljala kako su upravo takvi trenuci razlog zbog kog volim ovaj posao.
Ne zato što je sve savršeno isplanirano, već zato što svako fotografisanje donese neku svoju malu priču.
Ta priča me često podseti na to da izbor fotografa nije samo izbor nekoga ko će napraviti lepe fotografije.
To je izbor osobe kojoj poveravate uspomene.
Kada tražimo fotografa za porodično fotografisanje, prvi rođendan, krštenje ili neki drugi važan događaj, lako se izgubimo među stotinama lepih fotografija na društvenim mrežama. Svi imaju uređene galerije, prelepo svetlo i pažljivo odabrane kadrove.
Ali fotografije koje ostaju sa nama godinama ne pamtimo samo zbog savršene kompozicije.
Pamtimo ih zbog ljudi koji su na njima.
Možda je to trenutak kada dete stidljivo traži roditeljsku ruku među mnoštvom ljudi. Možda način na koji se cela porodica nasmeje nekoj internoj šali. Ili pogled koji vam promakne tog dana, a primetite ga tek kada otvorite galeriju nekoliko nedelja kasnije.
Takve fotografije ne nastaju slučajno.
One nastaju kada fotograf ume da posmatra ljude, a ne samo događaj.
Obratite pažnju na osećaj koji vam fotografije bude
Kada pregledate portfolio fotografa, pokušajte da ne gledate samo kvalitet fotografije.
Zapitajte se:
“Da li mogu da zamislim svoju porodicu na ovim fotografijama?”
“Da li ove fotografije deluju iskreno?”
“Da li me podsećaju na stvarne trenutke ili samo na lepo nameštene poze?”
Odgovori na ta pitanja često govore više od tehničkih detalja.
Važno je da se osećate prijatno
Najlepše fotografije nastaju kada zaboravimo da je fotoaparat tu.
Zato je važno da pored stila fotografije osetite i poverenje prema osobi koja stoji iza objektiva.
Bilo da je u pitanju porodično fotografisanje, fotografisanje prvog rođendana, krštenje ili venčanje, ljudi se pred fotoaparatom opuste tek kada se osećaju sigurno i prihvaćeno.
Fotografije vremenom postaju vrednije
Na dan fotografisanja često razmišljamo o tome da li je sve prošlo kako treba.
Tek kasnije shvatimo koliko su te fotografije zapravo važne.
One postaju podsetnik na jedan period života, na ljude koje volimo i na trenutke koje više ne možemo da vratimo.
Zato verujem da pri izboru fotografa nije najvažnije pronaći nekoga ko pravi savršene fotografije.
Važnije je pronaći nekoga čijim ćete se fotografijama vraćati sa istim osećajem i mnogo godina kasnije.
Jer na kraju, ne pamtimo samo kako je nešto izgledalo.
Pamtimo kako smo se osećali.